Home » Competitions » Vršac – Kasidol 65km 14. april 2017 (Nebojša Rosić Role)

Vršac – Kasidol 65km 14. april 2017 (Nebojša Rosić Role)

Proveravam prognozu sve češće kako se bliže dani za letenje, a za Vršac  se menja iz dana u dan, pa čak i iz sata u sat. Deluje malo bolje nego predhodnog dana. Meteoblue kaže 3-9 m/s, a pravac zapad-severozapad, dok NOAA daje gotovo čist sever, sa sličnom jačinom i umerenom oblačnošću, što znači nebo sa kumulusima.  Pao je dogovor na raznim grupama za zbor najkasnije oko 11h30 na brdu.  Veliki petak je, neradni dan srećom i u pilotskoj akademiji, što znači da će moći ranije da se poleće. Ujutru u Beogradu neprijatno iznenadjenje, nebo je skroz zatvoreno. Ponovo proveravam prognoze kao i trenutne podatke na hidmetu, dobro je sve, ali odakle onda zatvoreno nebo?!

U tom trenutku Mirče zove, odmah sam znao da pita za prognozu jer je video zatvoreno nebo, ali ga pre nego je uspeo da zausti prekidam, sa upozorenjem da me ne pita za prognozu.

Naravno, stavljamo ružičaste naočare i krećemo po planu. Idem sa Saletom, Necom , Mladjom i njegovim Dust devil pulenima, od kojih neki  jako dobro stoje na našem OLC-u.

Usput se nekoliko puta obeshrabrujemo kada vidimo drveće koliko ljulja na vetru, ali ipak ne svuda, termika već izvlači jako, samo da vetar ne pojača previše pre nego poletimo.

Prilazimo Vršcu i sa 15tak kilometara se već  vide paraglajderi u vazduhu, odličan znak.

Stajemo samo da kupimo doručak i vodu, pa nastavljamo na  start.

Naravno već je postalo normalno da kada je dobar dan ima milion ljudi na letenju. To je super zbog pozitivne energije i dragih ljudi koje volim da vidim, ali je ujedno postalo i veliki problem za poletanje.

Vetar je malo sa leva tj. više sa zapada-severozapada, što znači da nije baš dobro za prelet, ali nije loše za poletenja na sveže sredjenom startu.

Mislim da se po prvi put koristilo poletište ispod puta, ali smo to uglavnom izbegavali da ne bi uništili mladu travu. Ko je došao malo ranije već je zauzeo poziciju za poletanje, ali nervoza počinje jer u vazduhu je sitacija sve bolja, već se 10-tak glajdera vrti i polako dobijaju visinu, a ispred mene je bar 15 pilota na redu. Definitivno ću početi da dolazim još ranije.

Da bih se spremio za start krećem da širim glajder  skroz  desno, na mestu gde se skreće za parking iza kule. Imao sam nameru da se zakačim, pokupim glajder u ružu i odem u red za poletanje. Kada sam se zakačio video sam da je vetar dobar i  da mogu da startujem odatle. Polećem konačno oko 12h30 i idem desno ka crvenom krstu. Tu sam malopre video gomilu pilota, ali ih više nema, svi su visoko i već kreću na prelet!

Šta je tu je, može da se ostane na vetru i balonima, pa strpljivo čekam moju raketu za lansirenje u vasionu.

Vrlo brzo u vazduhu nas je opet gomila, ima i dosta raketa, ali sve su nekog ultra kratkog dometa, pa ne možemo visinu za prelet da izvučemo, maksimalno dolazim do oko 1000mnv kao i ostali oko mene. Mladja i Igor Zligor izlaze ka aerodromu i nalaze krtinu,  krećem ka njima, ali na pola puta ulazim i ja u dobar stub i držim se njega. Ispostavlja se da taj opet negde iznad brda nestaje ili meni beži, pa sam opet u istoj situaciji tj. 1000mnv. Krećem ka tabli da ispitam tamo potencijal i potražim krtinu. Pre nego sam stigao do table, nalazim dobar stub i penjem lepo do oko 1300, gde se sastajem sa Saletom koji je vrteo neki drugi krak. Ispred mene u vetar jedno 500m je dobar kumulus, pa odlučujem da odem pod nega i konačno ubaziram i krenem na prelet. Ulazim u jak nispon, ali računam da će iza njega biti raketa, medjutim jedva prolazim u vetar ispred table. Već sam ispod nje po visini, od rakete ni traga ni glasa. Sad kada analiziram to, mislim da sam svo vreme bio u nisponskom delu stuba koji sam jurio i da mi se glajd poklopio sa njegovom kosinom, što znači da sam trebao zgaziti speed  do kraja kako bi ušao u njega. Krećem levo opet ka Crvenom krstu, ali vetar je jači zapad-severozapad i ne mogu da dobacim. Krećem malo napred ka putu da tu potražim nešto, ali i da ako ne nadjem imam bezbedno sletanje. Pipkam neku termiku na pola kruga i polako je pratim opet do brda sa tablom gde dolazim ispod visine onog prvog brdašceta. Osećam da je stub tu negde, ali ne mogu da ga nadjem. Gotovo da sam bio spreman da krenem na sletanje… BUM, raketa!

Usko je, ali vrtim i smeškam se kada vidim kako  se penjem pored brda, kao da me je neko katapultirao gore, ponovo  sam iznad table. Srećem se tu sa Dragodinom, ali sada on pravi sličnu grešku kao malopre ja i  za tren je nisko.

Već  letim 1h20 min. Vidim da je u medjuvremenu većina pilota  već sletela.

Sa solidnom visinom po grebenu idem ka Crvenom krstu, nalazim  dobar stub i konačno izlazim na oko 1500 i krećem ka jugu. Ubrzo uočavam grupu paraglajdera, malo iza raskrsnice za kulu su.

Pre nego što sam došao do njih, hvatam stub i popravljam visinu i prelećem ih. Na nebu ima kumulusa, ali ne mnogo. Dosta su tanki i mali. Imam utisak da se kreću sa vetrom, pogledam senke na zemlji i zaključujem da se stvarno kreću. Verovatno im je ciklus kratak pa krenu kada prestanu da se pune. Moraću da jurim samo krpice kumulusa u nastajanju. Zanos od vetra je solidan i nosi pravo u Rumuniju, pa se stalno mora leteti traverzno u tranzicijama. Već oko Kuštilja izlazim na 1800 i uglavnom držim tu visinu do Banatske Subotice. Gore je jako hladno i brzo mi se smrzavaju prsti u letnjim rukavicama. Toliko su se smrzli da sutradan još uvek osećam promrzlinu na jednom prstu. Elem, nosim u sistemu još jedne rukavice malo deblje za ovakve slučajeve i vrebam priliku da pustim komande i navučem ih preko ovih, ali dosta dugo sam u zoni gde radi pa mi se ne puštaju.  U jednom trenutku se ukazuje prilika, navlačim rukavice preko rukavica, uhhh milina…sad možemo dalje. Koristim od ove zime kacigu sa vizirom. U jednom trenuktu sam ga podigao da nešto kažem na stanicu, momentalno sam se zaledio. Vizir je za hladno vreme spas. Edija stižem u reonu Straže, vrteli smo jedan stub zajedno, ali je on krenuo ka Jasenovu i tamo se polako udavio da bi sleteo u Belu Crkvu. Ja nastavaljam na glajdu ka Vračevom Gaju i usput jurim jedan izgledan kumulus, ali ne uspevam da nadjem krtinu pa produžavam dalje. U ravnici su naseljena mesta gotovo uvek okidači termala, pa stoga prolećem levo od Crvene Crkve, ali ništa. Nastavaljam dalje da proletim pored Vračevog Gaja, gde  konačno nalazim stub. U početku slabiji, pa sve jači i širi. Valek  i Mićko se javljaju da su u Vračevom Gaju, ako ću tu da sletim, neću valjda preko Dunava itd…  Ne nasedam na prokacije, svaki let je sada takmičenje i naravno da ću preko Dunava.

Izlazim na 2100, vetar me je dobro zaneo…. Opet idem  u traverzi ka Dunavu, gde dolazim sa oko 1800, a dok sam ga prelazio malo sam čak i peo. Kuda sad ići pitam se, sad jer nema kumulusa, tek ponegde neka krpica.  Ukucavam Požarevac  u navigaciju, jer je praznik i ako sletim u neku nedodjiju  pitanje je kako i kada ću kući. Nepisano pravilo je da ako sletiš sa druge strane Dunava, snalaziš se sam za retransport. Vrlo brzo mi postaje jasno da ću teško stići do Požarevca, jer je vetar previše bočni pa menjam plan. Kad mogu Vlajko i Rika stalno da ga menjaju, što ne bih i ja.

Ukucavam cilj Kasidol, rodnu grudu našeg Dragana Stevića, sa namerom da popijem kafu sa njegovom suprugom, ali samo kafu Draganče 🙂

Navigacija pokazuje minus od 70 metara, super. Čak i da sletim pre, peške ću taj kilometar.

Naravno da ne ide tako lako. Oblačnost iza Dunava je bila skoro 100% do sat vremena pre mog dolaska, pa se očistilo skroz, ali  se  tlo  nije dovoljno ugrejalo da termali sastave, te kad nadjem dizanje uspevam da izadjem tek na 1000 metara. Pored toga, zanos  je veliki jer  tamo duva gotovo zapadni vetar. Vrlo brzo navigacija pokazije -300 metara pa i više. Popravljao sam visinu pet puta, ali stubić po stubić dovlačim se do cilja tj. Kasidola. Bilo je i tu dizanja, ali nisam hteo dalje, treba stići kući nekako. Javljam se Draganu telefonom i saznajem da je on vrlo blizu pa dolazi po mene, pre nego sam stigao da se spakujem i ekspresno me vozi u Požarevac na bus.  On  je imao neodložna posla zbog kojih je i skratio letenje u Vršcu. Hvala Dragane, dužan sam ti!

Rakao bih još da sam imao najviše klempica na Mentoru otkad ga letim, bar 10-tak. Jedna je i na snimku uhvaćena . Razlog za to su  uski stubovi sa veoma oštrim ivicama jakog nisponskog dela.  Dosta nispona je bilo preko 5m/s.

Let je trajao 4h, a dužina je oko 65km.  Za naše takmičenje se boduje sa faktorom 1.25 za B krilo što daje oko 81 bod.

VRŠAC-KASIDOL 65km

Uz tekst prilažem i video koji sam počeo snimati tek kod Bele Crkve.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Paragliding Serbia Team

Poštovani piloti, sve što želite objaviti, posavetovati ili bilo šta uraditi za dobrobit ovog sajta i naše zajednice, možete poslati na e-mail serbiaparagliding@gmail.com i mi ćemo vam izaći u susret. Ovo je sajt svih nas pa se tako i ponašajte!!! Dobri letovi

Pretraga postova po datumu

December 2017
M T W T F S S
« May    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031