Home » Home » Kopaonik – Jagodina… tandem… (VIDEO)

Kopaonik – Jagodina… tandem… (VIDEO)

Priznajte da ste pomislili da je post o letu tandemom 🙂 … e pa nije. Jeste tandem, ali tandem iz snova… ja i Vlajko 🙂

Gledam prognozu za narednih 10 dana, informativno, pa shvatam da u tom periodu se može leteti još samo u četvrtak 15. marta. Posle toga ide neko zahlađenje, padavine… a meni se usladio onaj let do Kruševca, pa sam gladan letenja… Odmah obaveštavam moju ekipu na viber grupi. Odabrana ekipa, pristup grupi uslovljen iskustvom… i možda još nečim (grupa zatvorenog tipa) 🙂

Predlažem Čajetinku, ali ostaje rezerva i Trnava, pošto je u najavi malo jači vetar. Javljaju se Vlajko i Žika. Dogovaramo se da ipak idemo na Čajetinku (s razlogom) i da se nađemo na startu oko 11h. NOAA kaže baza blizu 2500m, dok Xcskies predviđa čak i 3000m na Kopu. Prethodno veče i noć pada dosta kiše u našem kraju, dok je na Kopaoniku sneg. Sve to je donekle omelo prognozu u predviđanju, ujutru niska baza, puno vlage… ali sunce polako obasjava teren i baza se polako ali sigurno podiže.

Žika se javlja iz KV da nije još krenuo, da ima problem sa vozačem… kasnije se javlja da polazi sa učenikom i da će oni ipak na Trnavu. Ja čekam Kruševljane na Čajetinki, baza se podiže bukvalno iz minuta u minut. Stižu oni oko 11:30h, ali odlučujemo da ne žurimo sa poletanjem, jer je još dosta vlažno i baza niska. Nešto oko 12h ja i Vlajko odlučujemo da je vreme. Spremamo se i polećemo u 12:20.

Dežurni stub radi po običaju, malo turbulentan (po običaju), ali ništa specijalno. Ja i Vlajko tu ekspresno idemo do baze i krećemo prema Jadovniku. Hvatamo kumulostradu i ne vrtimo ništa jer nema potrebe. Na Kozjim stenama ponovo vrtimo, ali samo malo da dohvatimo kumulus na Pogrebini. Ubrzo hvatamo termal ispod njega i u bazi smo. Baza je oko 2200m. Vlajko kreće direktno preko Jošaničke Banje prema Vitušu, a ja želim da ispoštujem kumulostradu nad Pogrebinom, pa ću preko Kovača direktno na južne obronke Željina. Tu se između nas pravi osetna razlika u visini, jer je Vlajko upao u jak nispon, dok sam ja ispoštovao kumulostradu i napustio Pogrebinu pod bazom. Vlajko ne može da uđe u uvalu Kovača, pa pokušava da nađe termal kod Planskog mosta i okolnim južnim padinama. Ja idem preko Kovača po planu, na južne obronke Željina.

Kopaonik nagomilava oblake, pa se prave i velike senke. Gledam što pre da odem iz te regije, međutim termika je već utihnula donekle. Vlajko nalazi neki termal, ali ne penje puno. Ipak dovoljno da se nasloni na padinu gde sam i ja, s tim što ne može da dođe do mene, već je malo zapadnije, prema Biljanovcu. Vidim da se muči, a i meni je jasno zašto. Dolazim na južne padine Željina, a tamo gde bi trebalo da bude raketa, ja sam osuđen da vrtim 1m/s. Ima svuda oblaka, ali termike baš i ne. Držim ga ne puštam, najviše jer vidim Vlajka da se muči. Penjem polako do nepunih 2100m. Idem pravo na vrh Željina koji je svega par stotina metara od mene, u nadi da ću tamo popeti do baze, još tih 100-200m. Međutim ne radi ništa, pa idem dalje. Vidim Vlajka da se na južnim padinama vadi i polako ali sigurno penje ka bazi.

Iza Željina ulazim u malo jači nispon. U tom grotlu se oseća turbulencija, pokušavam da se vadim na jednoj južnoj padini, malo zapadno od Ljuktena, hvatam jak stub, ali dosta uzak. Penjem možda 200m i gubim ga, ali mi je to visine dovoljno da dođem do mesta gde očekujem termal. Tako i biva, nalazim termal i penjem iznad Goča do baze na 2300m. Vlajko stiže ispod na termal i hvata ga, ali ja već polazim.

Krećem da presečem dolinu između Vrnjačke Banje i Trstenika. Prolazim iznad nekih kumulusa nad dolinom, uobičajeni prizor kada napuštam moj kraj… U Šumadiji me čeka dobra kumulostrada i hvatam prvi oblak do baze. Kada sam već bio pod bazom, opazim jedrilicu koja je došla u moj termal na nekih 700m ispod mene. Baza je sada 1750m. Najviše mi se sviđa ruta pravo prema Batočini, između Kragujevca i Jagodine, ali su se oblaci dosta nagomilali pa su na zemlji velike senke. A i ti oblaci nisu baš obdareni termalima… a ima i zapada. Ubrzo moram da nađem termal… tako da skrećem prema Juhoru. Na jednom oblaku penjem malo i produžavam dalje. Blizu sam Juhora, ali nemam visine da ga dohvatim. Vidim sebe da slećem u selo Belušić, ali tu hvatam neki termal veoma nisko. Pomaže mi i neki orlić, pa penjem do 1400m. Uh sada se lakše diše, imam Juhor i kumuluse na njemu. Penjem usput, ali sve na glajdu, jer ništa od toga nije prava stvar. Čim okrenem vidim da je neisplativo, penje tako dok glajdam niz vetar. Jagodinu imam, ali dalje je plavo, pa se nadam da stignem do Batočine i overim 1oo-tku. Ali kad se najmanje nadaš ide i ono nepredviđeno. Nijedan kumulus na Juhoru ne radi, svi se raspadaju. Ja upadam u konstantan nispon 4-5m/s, a kontam i zašto. U tom delu je preovladao SE od Niša, a ja se krećem zapadnom osunčanom padinom Juhora. Ono što sam mislio da je dobro, nije bilo… Ne stižem čak ni u samu Jagodinu da sletim, veće slećem u prigradsko selo Glavinci. Čujem se sa Vlajkom kasnije. On je sleteo u Rekovac, nekih 13km iza mene.

Pakujem se i čekam lokalni bus do Jagodine, ipak sam daleko za peške. Iz Jagodine hvatam do Kragujevca, odatle do Kraljeva, pa za Rašku. Dakle 4 busa do kuće 🙂 usput gledam Xcglobe, vidim da će biti izveštaja sa Okleca, Rudnika i Zlatibora. Radujem se čitanju…

Hvala Vlajku na fenomenalnom druženju kao i uvek!

Kopaonik – Jagodina 92.8km

Predrag Dudić