Home » Competitions » Novi najduži let ove sezone, delo Nebojše Rosića Roleta – 143.6km

Novi najduži let ove sezone, delo Nebojše Rosića Roleta – 143.6km

Napravljen je dogovor da ukoliko ima više letova od 50km u jednom danu, da se izveštaj piše za najduži, pa je red opet da ga ja pišem. Unapred se izvinjavam ukoliko sam dosadan.

Dan pre letenja po običaju proveravaju se prognoze i prave planovi. Deluje da će biti odlično za Vršac pa smo već dogovorili u načelu odlazak tamo. Uveče se situacija menja iz korena, Vršac više  nije dobar, oblačnost prolazi tek kasno popodne, a vetar će gotovo sigurno biti prejak. Tražim alternativu i ukrštam razne prognoze sa mojim šestim čulom, koje itekako zna da zataji, pa donosim odluku da idemo u Suboticu na vitlo. Bio sam tamo nedavno i napravio solidan let, ali Valek i Keske su tada majstorski doleteli do Novog Sada. Iskustvo iz  tog leta mi je sada pomoglo, videćete kako. Samo bih rekao još da su članovi kluba “Ivan Sarić” iz Subotice veoma  iskusni u  vitlovanju i da to rade stvarno profesionalno.

Ujutru oko 9h30 se nalazimo na zbornom mestu i krećemo put Subotice, ekipa  je u sastavu: Edi, Sale, Raša i ja. Nebo je zatvoreno skroz, uglavnom se poklapa sa prognozom, a razvedravanje treba da krene od severa zemlje tj. Subotice. Usput se dogovaramo kako ćemo se retranposrtovati i Raša je dobrovoljno preuzeo ulogu vozača, ukoliko bude mogao da leti,  leteće u lokalu pa će krenuti kolima da nas kupi. Hvala Rašo!  Malo pre 12h stižemo na aerodrom Bikovo, gde nas ljubazni Zvonko već čeka.

Tačno iznad nas je linija gde završava vedrina koja ide iz pravca Madjarske. Već radi crv sumnje da će prognoza za malo omašiti tj. razvedravanje zakasniti. Dok smo se spremali, iz pravca Madjarske se već nazire odlična kumulostrada, iznad nas sporadično poneki mali kumulus, ali ka jugu  nebo je i dalje sivo, mada se naziru krpice koje nagoveštavaju kumuluse. Prvi sonda let -ništa, ali vidimo da je vetar prilično jak severnog pravca. Letećemo ka Novom Sadu. Planiramo da idemo duž autoputa, pa ako neko iscuri lako ga je pokupiti, ali Zvonko sugeriše da je bolje ići duž starog puta, jer je opuštenije prilikom zaustavljanja i bolje za sletanje… prihvatamo. Bitna razlika vitlovanja u odnosu na letenje na brdu je da ako odmah ne uhvatiš neko dizanje, slećeš za čas zato što nema brda da malo pridrži na dinamici. Rešili smo da počnemo sa poletenjem dok nešto ne zakačimo. Poleće Raša-ništa, Zvonko nešto napipava na početku piste ali brzo sleće, Sale-ništa. Na mene je red, polećem oko 13h i vrlo brzo vario počinje dobro da pišti, čekam da prodjem ceo stub, pa se otkačinjem i odmah vraćam u njega. Jako je turbulentan i uzak ali vrtim, pa uz stalno ispadanje dobijam pomalo na visini. Idem da potražim na početku piste gde je Zvonka maločas dizalo, tu je i sad.

Baš sporo dobijam na visini, a malo napred u vetar počeo je da se formira solidan kumulusčić, pa gazim spid i idem ka njemu. Vario samo svira uzbunu, ali sam uporan i bivam nagradjen najboljim dizanjem dotad. Nije baš raketa ali idem lagano gore, a vetar me lepo nosi. Vidim da su Sale I Edi  poleteli. Sale  vrti dugo nulu pa kreće gore, dok Edi ubrzo sleće. Izlazim lagano na oko 2000. Zima je opasna i pod bazom je oko nule, možda čak i minus, ali poučen letom od pre neki dan, odmah sam navukao dva para rukavica i zimsku jaknu. Nažalost rukavice nisu dovoljno dobre, nisu windstoper, opet mi mrznu prsti. Kad god sam u mogućnosti primenjujem tehniku jakog stresanja ruku nadole i to mi pomaže da na neko vreme ugrejem prste. Još jednom moram da ponovim da je velika sreća što sam uzeo kacigu sa vizirom, bez nje ne bi bilo ovog preleta. Zanos vetra nije dobar za naš plan letenja duž starog puta koji se nalazi desno od autoputa, pa javljam da odustajemo trenutno od njega. Nebo sada izgleda mnogo bolje, formiraju se polako lepi kumulusi, a desno od autoputa izgleda bolje nego levo, jer je tamo nebo i dalje sa nekom izmaglicom na visini. Bez obzira na vetar, idem desno naravno, ali jako polako. Tu dolazimo do dela o iskustvu iz predhodnog leta. Tada sam se zaleteo i nisam dovoljno čekao da se formira dobra kumulostrada, jer  sam tada bežao od skroz zatvorenog neba i nisam koristio sve što sam mogao. Tada me je zatvoreno stiglo na maloj visini i brzo sam iscureo. Valek i Keske su posle sat vremena jahali na talasu kumulusa  koji se pred njima formiraju.

Sada sam bio oprezan i koristio sam dizanja koja imam do maksimuma i čekao da se kumulostrada lepo formira. Sale koji je poleteo posle mene je takodje uspeo da se podigne, dok sam se ja zadržavao duže u dizanju, obilazi me nekuda i pojavljuje se na par km ispred mene na malo manjoj visini. Bio sam kod Malog Idjoša kada sam rešio da promenim mod letenja. Povećavam brzinu, vrtim što brže i ne insistaram na bazi ako vidim da će predugo da traje. Samo sam se plašio da ne napravim neku grubu grešku u smislu da izaberem pogrešan kumulus, ali se nebo takvo otvorilo da je to realno bilo jako teško, jer ako ne radi onaj koji sam prvobitno zamislio blizu je bio drugi.

Raša i Edi, javljaju da su krenuli za nama dok Sale njima javlja da se zbog zaledjivanja prizemljio. Preleteo je oko 60km i velika šteta što se nije bolje obukao jer bi dalje išli zajedno.

Vozim slalom duž autoputa jureći kumuluse, a u par navrata spuštam na manje od 600m AGL, panika raste, ali idem ka odredjenim  kumulusima uporno i nalazim dizanja sa kojima povremeno izlazim i na 2300mnv. Kod Zmajeva dobijam jednu asimetriju od oko 50% izmedju dva stuba, popravljam bez problema, a Mentor pokazuje svoju dobru dušu sa finom reakcijom tj. izlaskom bez velike dinamike. Nije se baš otvorila sama kao na SIV-u , morao sam da malo korigujem.

Prilazim Novom Sadu, Fruška gora je na dlanu i mogu je preleteti bez problema. Na tu stranu je odlična kumulostrada dok je levo dosta lošije. Znam da se verovatno leti na Šakotincu. Prozivam stanicom drugare iz NS,  možda nastavim i tamo, srećom niko se ne javlja. Već sam odlučio da idem ka Novom Sadu pa levo ka Titelu, kada se javlja Igor sa Šakotinca. Kaže da dodjem, organizovaće i retransport, ali se zahvaljujem jer sam hteo dalje, a preko Fruške neću zbog prilazne ravni za sletanje aviona na Surčin. Idem levo od Novog Sada i jurim dobar kumulus, ali curim žestoko. Padam na ispod 500m AGL. Edi mi prenosi planove preko stanice  da idem na Titel dok se ja borim za opstanak.

Nalazim raketu i idem gore dok se na zemlji malo dalje vidi dust devil. Verovatno ih je bilo dosta toga dana, ali ih nisam video sa visine.

Lepo se vidi Titelski breg, prepoznajem  Šajkaš, Mošorin i Vilovo, dobacujem sigurno do njega. Popravljam još malo kod Budisave i Kovilja, pa sad sigurno dobacujem do Titela. Idem traverzno niz vetar, ali dobrom brzinom. Uživam u pogledu na most kod Beške, nisam verovao da ću tu nekad leteti 🙂

Nebo ne deluje ubedljivo i pretpostavljam da ću sleteti kod Titela, medjutim…

Vidim kumuluse na putu ka Titelu, ali su već crni, ne zbog veličine, već  je sunce dosta nisko tako da ne obasjava stranu koju ja gledam. Nema šta, probaću naravno i na moje iznenadjenje opet lep stub i izlazim na oko 2000 oko 17h20 min. Letim duž  Dunava a Zemun, Beograd i Pančevo se vide svo vreme, prizor je predivan. Prepoznajem I Belegiš, gde smo znali ranije otići na letenje. Pravi panoramski let. Moglo bi da se dobaci preko Batajnice do keja kod Mareta na obećano pivo, ali ne želim da grubo kršim sva pravila. Rešio sam da više ništa ne vrtim i krećem na glajd od skoro 30km. Bilo je usput i dizanja koja su se svakako mogla iskoristiti ali mi je bilo dovoljno i bukvalno sam samo hteo da sletim i obavim nešto, zna Rika šta  😉

Slećem u Padinskoj Skeli i  tek tad me obuzima neopisiv osećaj sreće. Po prirodi sam obazriv, pa ne volim da se radujem unapred da ne baksuziram.

Kako sam sleteo, istog sekunda drugari stižu po mene i naravno pada kafana  🙂

Šta reći osim da sam presrećan zbog ovog preleta i novog ličnog rekorda. Što bi moj drug Mićko iz Vršca rekao, presudno je bilo čitanje prognoze 🙂

Let je trajao malo manje od 5h, ukupno sam popeo 12945 metara, ako je verovati xcglobe-u…

Hteo bih još reći da se pokazuje da je takmičenje “Iznad Srbije” dalo novog elena svima da se krene na prelet kad god je moguće i da se napravila lepa takmičarska atmosfera. Sama činjenica da sam ja uspeo da se umešam u borbu naših PG titana sa mojim B krilom, znači da  su pravila lepo izbalansirana I da svako ima mogućnost da uz malo sreće  dodje do solidnog plasmana.

Do sledećeg pisanja, pozdrav od Roleta!

Aerodrom Bikovo – Padinska Skela 143.6km

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Paragliding Serbia Team

Poštovani piloti, sve što želite objaviti, posavetovati ili bilo šta uraditi za dobrobit ovog sajta i naše zajednice, možete poslati na e-mail serbiaparagliding@gmail.com i mi ćemo vam izaći u susret. Ovo je sajt svih nas pa se tako i ponašajte!!! Dobri letovi

Pretraga postova po datumu

October 2017
M T W T F S S
« May    
 1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031