Home » Home » Prve stotke u 2018.

Prve stotke u 2018.

Da napišem i ja izveštaj dok je još taze 🙂

Tokom prošle nedelje uvideli smo da je prognoza dobra, ali s obzirom da je bilo pet dana pre, ostali smo na praćenju… Kako se dan približavao, prognoza se nije menjala drastično, sem što je od prejakog vetra, polako počelo da liči da će ipak biti uslova za letenje. Sonda izgleda svakog dana isto, odnosno nestvarno dobro.

Pošto je u najavi neka zapadna komponenta (neka prognoza kaže NW, neka W, a neka čak i SW), odlučujemo da konačan dogovor o mestu poletanja bude veče pre. Međutim i to veče ostaje nedefinisan vetar, pa se dogovaramo da se nađemo u Kraljevu i tu na licu mesta, uz kafu, dogovorimo kuda. Pre polaska od kuće, gledamo prognozu i u načelu najbliži smo Rajcu gde i odlazimo. Iz tog pravca krećemo ja, Gugi, Vlajko, Braco, Spirala, Djole, Bogdan, Petar i naravno tata Džoni za volanom 🙂

Stižemo na Rajac oko 11h i polako se pripremamo. Vetar po najavi neki W NW, ali ide u padinu, ima ga, pa se nadamo da je OK. Stižu Kragujevčani, Fanatici, Devilovci… a možda i još neki… standard! Pre 12h odlučujemo da treba probati, hvala bogu može se lako izaći i ako se curne. Poleće nas nekoliko, ko se kako redosledom spremio, ali se mučimo… Odlučujem da sletim na start, kao i Braco, dok su Gugi, Vlajko, Bogdan i Đole krenuli da probaju na Baškom Rajcu. Tamo je situacija ista i posle 10-tak minuta se vraćaju, međutim prenisko. Đole kao najviši sleće na start, dok ostali cure i sleću dole. Veliki problem nam prave senke koje zatvaraju sve ispred starta…

Sunce je obasjavalo dolinu ispred starta i posle par minuta rešavam da probam… polećem i slećem brže nego da sam kamen bacio 🙂 Prva grupa se veće penje ka startu. Braco dolazi po mene i u približavanju startu vidimo da ostali već poleću. Vrte iznad starta, izgleda bolje nego malopre, ali nije idealno, ne penje se visoko… Ja moram da se presvučem jer sam u goloj vodi. Vlajko zbog nestrpljenja i želje da ne izgubi dan, kreće veoma nisko prema Takovu. Gugi se prebacio na severoistočni deo Rajca (prema autoputu), gde vrti nešto, penje više nego do tada, ali čini mi se nije još do baze.

Kad eto ti iznenađenja… helikopter iz pravca Ljiga ide pravo prema startu. Gugi je proverio NOTAM, nije ga trebalo biti, ali eto… Obaveštavamo Gugija o tome… Helikopter preleće start i sleće na vrh Rajca, nedaleko od starta. Pa ponovo poleće… pa sleće… pa poleće… i ode… čitava večnost za mene u tim trenucima. Gugi je već napustio Rajac…

Polećemo mi ostali na startu i vrtimo neki termal do 1200m, gde se gubi. Uča je otišao ka Baškom Rajcu, pa se odlučujem da krenem za njim, jer se tamo kao stvaraju neki kumulusi… ili ih vetar nanosi 🙂 Dok idem na tamo, Uča već pronalazi termal, čini mi se dobar, u šta se ubrzo uveravam. Uz zajedničke prepravke izlazimo na nekih 1800m. Ohoho… mogu da krenem. Ubrzo ponovo vrtim malo, do 1900m. Stiže i Uča, ali ja već krećem. U tom trenutku vidim da je 14:20h, znači dobar deo dana je prošao pa prelazim u fast mode.

Malo pre Takova pronalazim raketu… to mi radi 🙂 puni glajder, vario vristi 5-6 m/s… ali posle desetak krugova, uz popriličnu turbulenciju, bukvalo ispadam iz termala i on nestaje. Ne verujem… trazim ga… koristim i termal asistenta… ali ga prosto nema. Ko li je umešao prste, Buda ili Hudini… Uča je stigao dosta niže, ali vidim da traži i da ga nema. Nastavljam dalje sa 60-70% speeda (prva precka) ne želeći da gubim vreme. Jošuvek nisam preleteo Takovo, ali pronalazim solidan termal koji me izbacuje na 1800m, gde postepeno slabi, pa ne želeći da gubim vreme do baze krećem dalje. Dok sam vrteo prozivam Gugija i Vlajka na stanicu da proverim gde su i Gugi mi javlja: “Evo idemo prema Rudniku… Majdanu… ja sam 2km iza Vlajka…” Dobro je! Vlajko nije iscureo, a bio sam tog ubeđenja, jer je prenisko krenuo sa Rajca, zamakao nisko za horizont i više ga nismo videli. Međutim nisam baš jasno čuo Gugija, pošto sam i ja bio u termalu, a i njemu je nešto šuštala stanica i nije prolazio tečno, već u prekidima. Gledam prema Rudniku koji mi je severno, spazih kamenolom, kontam to je taj majdan… Samo mi nije jasno da sam ih sustigao sa 20-tak km leta, a kasnio sam sat vremena… Odlučim da je najbolja ruta direktno preko Gornjeg Milanovca, bar je tako moja glava razmišljala… Očekivao sam termal nad gradom gde ga i pronalazim. Solidan, 2-3m/s, penjem sa njim do 1800m gde ponovo počinje da slabi, pa ponovo gazim prvu. Ponovo prozivam Gugija i Vlajka na stanicu i javljaju mi se da su prošli Knićko jezero, odnosno da su blizu Kragujevca. E sad kontam da je malopre bio nesporazum, jer ja letim brzo i dobra mi je linija, a oni su 10-tak km ispred mene. To je to!

Ispred mene fenomenalan razvoj situacije i kumulostrada. Idem pravo na jedno brdo istočno od GM, a severno od mesta gde je sniman “Moj rodjak sa sela” 🙂 prepoznajem stenu 🙂 tu hvatam raketu i brzo penjem ka bazi. Prestajem sa termalingom malo pod bazom, da me ne bi usisalo dok glajdam pod njom. Prelazim tako nekoliko kilometara a konstantno sam iznad 2000m. Najviši sam bio na 2300m, ali ne u oblaku. Prolazim jezero i sada treba odlučiti. Da li pratiti Gledićke prema Kraljevu, Banji, Trteniku… ili preko njih ka Rekovcu, Jagodini ili pak Kruševcu. Odlučujem se za opciju 2. Napustio sam kumulostradu i ponovo sam na speedu. Približavam se Gledićkim sa severozapadne strane, kad eto iznenađenja. Ugledam Gugija i Vlajka u jednoj uvali, malo iznad terena Gledićkih. Traže termal, a i ja sam se upravo tu uputio. Gugi vrti jedno, nešto je viši, dok Vlajko konstantno prepravlja dok nije našao ono što je tražio. Kreće ekspresno gore, Gugi mu se pridružuje, a moja želja da im se konačno pridružim je ostala samo želja… Vlajko je bio za nijansu viši i vidim da kreće pod punim gasom. Ja takođe nalazim raketu i ubrzo sam veoma visoko i krećem u poteru 🙂 Linija koju sam odabrao je bila južnija od njihove, malo i bolja. Oni staju negde u srcu Gledićkih, Gugi vrti nešto tanko, dok je Vlajko znatno niži i na zapadnoj padini jedne male dolinice. Preskačem termale kroz koje prolazim, ne sviđaju mi se jer su slabi, a i  dobrom linijom sam ih potpuno sustigao i Gugijev termal mi je sigurica. Tako i biva, pridružujem se Gugiju svega par desetina metara ispod, dok Vlajko sleće u pomenutu dolinicu u neko selo. Stub je zaista slab i prepravljam ga nekoliko puta ka istoku dok nisam došao do krtine i sa baze krećem dalje pod gasom. Nisam se osvrtao za Gugijem, ali sam se nadao da ide za mnom. Međutim na sledećem termalu vidim da je Gugi krenuo ka Juhoru, drugom rutom, dok sam ja ka Kruševcu. U planu mi je bio Leskovac pa dokle stignem. Tu vrtim svega 100-200m jer sam visok, pa da ne gubim vreme. Odatle više ne gazim, jer se vidi da se dan polako gasi, što sam se ubrzo i uverio, jer sam u ostatku leta samo još dva puta izvrteo nešto malo da dobacim do Kruševca. Vidim i Gugija da je niži od mene i da glajda uz Moravu… to je to… kraj.

Slećem u selo Srnje kod Kruševca, odmah zovem Milančeta koji dolazi po mene i vozi me na stanicu. Tamo mi pravi društvo uz kafu i pljesku dok čekam bus. HVALA MILANČE!!!

Busom stižem u KV gde me čekaju Braco i Vlajko koji je malo pre stigao iz KG, a tamo su nam automobili. Uz opuštenu kaficu, smeh i prepričavaje doživljaja se rastajemo.

Oprostite što je izveštaj suviše opširan, ali koga zanima pročitaće… nadam se da će oko Vaskrsa biti još izveštaja jer prognoza tek za tada pokazuje bolje uslove za prelete, a ako ne, izveštavaćemo vas, ako bog da svaki dan sa Winter cupa u Sloveniji kako prolazimo. Podsećam iz Srbije ide šestočlana ekipa: ja, Žeki, Keske, Braco, Žare i Joca… veličanstveni 🙂

PS

Dobre linije su jedna od najbitnijih stvari u paraglajdingu. Kada stalno biraš dobre linije, nebitno je da li letiš Enzo 2 EN D ili Enzo 2 CCC 😛 ili EN B glajder… uvek si u prednosti….

Pozdrav,

Predrag Dudić

Letovi sa Rajca od tog dana