Home » Competitions » Vašar na Rajcu 9. aprila 2017

Vašar na Rajcu 9. aprila 2017

Nateraše me drugari da ponovo pišem 🙂

Posle nedelju dana letačke pauze, nedelja je obećavala kakvo takvo letenje. Prognoza da kažem obećavajuća, ali sa velikim mogućnostima da sve zatvori, tako da su oni optimistični krenuli put Rajca. Dogovor za Rajac se kretao od naše grupe Srpski piloti paraglajdera na FB, preko lokalnih i drugih grupa na socijalnim mrežama.

Stižemo na Rajac ja, Kum Zoki i Edo iz Pazara, kad tamo vašar. Pa bilo je bar 50 ljudi, od toga i ne znam ko je pilot, a ko ne, jer dosta ljudi i ne poznajem. Fenomenalna stvar, jer znači da ima novih lica. Dok smo mi tamo, pristižu i nova lica, poznata i nepoznata, puno dece, posmatrača… Vremenski uslovi rekao bih baš po prognozi. Usput oko Kraljeva skoro bez oblačka, sa nekom krpicom u pravljenju i brzom raspadanju. Kako ulazimo u Šumadiju, kumulusi učestaliji, dok zapadno od nas jedan oblačni sistem koji je potpuno zatvorio sunce u velikoj regiji. Na našu nesreću, Rajac se nalazi baš na NE ivici tog sistema, ali optimistično je to što je regija ispred starta povremeno osunčana, ali se brzo i zatvara.

Tako ja i Vlajko odlučujemo da ispoštujemo jedan sunčani interval, međutim dok se spremismo ponovo je zatvorilo. Posle kratke borbe da ostanemo u vazduhu, curimo na sletanje, a za nama i Aca Pešić i Marko Spirala. Edo brzo silazi po nas i u kratkom roku smo već ponovo na startu. Na startu međutim ponovo senka. Pošto je čekao spreman još kada smo mi poletali, Role gubi strpljenje i poleće, međutim curi pravo prema sletištu. Posle nekoliko minuta odlučuje se da poleti i Keske, a za njim i Edi i Uča. Oni uspevaju da se održe tu oko starta, kada se Keske odlučuje da krene levo prema vrhu. Komentarisali smo na startu kako uopšte ne gubi visinu na glajdu, iako ide malo ispred, skoro dolinom, a ne padinom. Kada se naslonio na sledeći silazni greben našao je nešto tanko i sa tim polako dobijao na visini. Vlajko videvši to, odmah poleće i padinom prema njemu. Ja se odlučujem da sačekam još neki minut, jer sunce je skoro već na grebenu ispred, pa čekam da obasja malo dolinu ispod starta. To se ubrzo dešava, a da je proradilo vidim po Ediju i Uči, koji su se uspeli održati tu ispred stata. Čim sam ugledao prvo osetno dizanje polećem.

Proradilo je 🙂 Keske i Vlajko su levo već iznad vrha, ali ništa visoko, dok se mi vrtimo malo iznad starta. Idem levo-desno oko starta, tražeći onaj pravi. Tako u jednom trenutku snimim da Dragan Stević, Milanče i Zoki vrte neki termal, koji mi se čini dobar i odlazim pravo kod njih. Ide dobro, pun krug, ubrzo nam se priključuju i ostali koji su se motali oko starta. Kako penjemo, ekipa se svodi na mene, Svorcija i Uču. Izlazimo na 1400m i teram ih da krenemo, međutim oni se ne odlučuju. Vraćam se opet kod njih i ponovo ih teram da idemo zajedno, zbog pronalaženja termala, pogotovu tog dana, kada je dobro zatvaralo svuda. Dobijam odgovor “pa kreni ti”. Uh malo mi skoči pritisak… znači letimo šatro zajedno, ja ispred 100m sondiram, a ako promašim termal za 50m i vi ga ubodete, ja to naravno ne mogu da vidim jer sam ispred. Ma cepaj Rika, kad nema brata Vlajka da rokate zajedno. Vlajko i Keske su inače kasno odlučili da se priključe nama na startu, pa su zakasnili malo na interval koji nam je omogućio da izađemo na 1500m. Kada smo mi kretali, oni su bili negde oko starta.

Krećem niz put prema Takovu, ispred ima kulusa, ali i velikih senki. Za mnom kreću i Svorci i Uča. Glajdamo nekoliko kilometara, termala nigde, senka ispod nas. Pomeram se na jugozapadnu stranu oblaka i nalazim nešto slabo, ali ide gore. Ispod mene dolaze Svorci i Uča. Vrtimo 200-300m, nisam zadovoljan, ali penje. Dok vrtim ugledah neke ptice blizu, malo istočnije i krećem prema njima, jer me ovaj već frustrira. Pod istim sam oblakom, ali kako prilazim pticama, vidim veliku količinu lišća na oko 1400m. Uh to je taj! Ulazim unutra, kad ono, na moje zaprepašćenje, rocketboom! Roka stub 5-7m/s, ja potpuno iznenađen da po ovakvom danu, punom vlage i senki, ovako roka jedan stub. Lišća i prašine toliko, da sam bezmalo morao da pljuckam delove toga iz usta 😀 Za tili čas sam u bazi na 2000m. Malo ispod mene je Svorci, Uča se izgubio, nema ga.

Krećemo prema autoputu. Primetim jednu krpicu koja počinje da se formira, ali je teško vidljiva, jer je iznad ostatak nekog oblaka, pa se ona utopila u tu boju. Međutim kako krećem ka njoj malo na NE, ona polako postaje lako vidljivi kumulus. Dolazim ispod i počinjem da vrtim solidan stub. Ispred mene se formira još jedan kumulus, negde iznad autoputa, pa ovaj vrtim do nekih 1700m i brzo preskačem prema sledećem da bih mu uhvatio ciklus i preskočio na veliko brdo južno od Gornjeg Milanovca, odakle ide jaka kumulostrada prema Kraljevu. Svorci se odlučuje da izvrti ovaj do kraja, pa dok sam ja več bio na onom sledećem kod autoputa, Svorci mi je prilazi znatno niži. Tu ponovo ne vrtim do baze, već gledam što pre da se dokačim masivne kumulostrade.

Stižem i do nje. Odmah vrtim raketu do nekih 1900m, ostavljam zalihu tih 100m ispod baze za glajd, jer su kumulusi ispred mene masivni, u nizu, skoro se i spajaju. Glajdam tako na donjoj ivici baze, pomeram se malo ka spolja kada vidim da će da me usisa, ali senka ispred mene je sve veća i veća. Prvi kumulus je dobro vukao na gore, drugi je već prestajao da radi, ali sam i dalje u visini baze, dok kada sam njega prošao, vidim da su treći i četvrti već izgubili donju tamnu ravnu bazu i da u raspadanju sve više šire senku. Odjednom iz fenomenalne pozicije, posle samo par minuta, ostajem u lošoj situaciji, pod velikom senkom i ni sa jednim kumulusom u pravljenju u blizini. Jedan mi izgleda dostižan oko Lađevaca i krećem pravo prema njemu. Međutim ubrzo uviđam da ne mogu da dobacim do njega, pa se odlučujem da idem malo levo, za nekim pticama, jer je sunce u tom delu počelo malo da obasjava. Već sam veoma nisko, 100-2oom iznad zemlje. Ptice vrte neke balone, ali slabo korisne. Dosta su zakošeni, duva i vetar solidno, ali posle dosta krugova popravio sam svega 20m. Dosta sam uporan kao pilot, kao i u ovoj situaciji, ali prosto je neiskoristivo. Tako se pomeram sa jednog balona na drugi, pokušavam da pogodim gde je možda krtina, slušam glajder šta mi priča, ali ništa. Slećem u selo Miločaj nadomak Kraljeva, gde me ubrzo kupe Zoki i Edo sa Rajca i odlazimo kući, uz svaraćanje na kafu kod Magliča naravno 🙂

Predrag Dudić

RAJAC – MILOČAJ (Kraljevo) 52,2km

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Paragliding Serbia Team

Poštovani piloti, sve što želite objaviti, posavetovati ili bilo šta uraditi za dobrobit ovog sajta i naše zajednice, možete poslati na e-mail serbiaparagliding@gmail.com i mi ćemo vam izaći u susret. Ovo je sajt svih nas pa se tako i ponašajte!!! Dobri letovi

Pretraga postova po datumu

December 2017
M T W T F S S
« May    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031