Home » Home » Winter cup 2019 – TASK 1 i 2

Winter cup 2019 – TASK 1 i 2

Sedmoclana ekipa iz Srbije krenula je put Slovenije na poznati Winter cup. Gladni letenja, druzenja, trka… prognoza danima pokazuje da cemo leteti svaki dan, ali je suvise daleko, pa je ne uzimamo bas za ozbiljno. S pravom, jer kako se priblizio odlazak, tako se i prognoza kvarila. Ipak na dan odluke, organizator je procenio da su sanse za takmicenje velike i odlucio da se odrzi u prvom terminu, sto se ispostavilo kao dobro. Ipak je to iskustvo lokalaca…

Krenuli smo nocu malo iza ponoci i u Novu Goricu stizemo ujutru oko 8h. Umorni smo od puta, ali glad za letenjem je pobedila i izlazimo na start. Dan je odlican, suncan, temperatura preko 20 sigurno… Vetra na startu solidno, polece se i u katapultu… Polecemo jedan po jedan… ali cim poleteh spazih problem. Veliki cvor na desnoj komandi, koji pravi ozbiljne probleme, pogotovu u turbulenciji koje ima za izvoz, jer je veoma termicno. Niti mogu leteti tako, niti mi se slece… ipak sam se odlucio na odlazak na sletanje iz bezbednosnih razloga. Medjutim na sletistu radi termika ludo, ne da mi da sletim sigurno 10 min., a za neke manevre nisam u mogucnosti zbog problema. Slecem nekako, dok ostali fenomenalno lete i treniraju za takmicenje. Leteli su do Nanosa i sletali u Ajdovscinu uglavnom.

TASK 1

Kao sto je organizator naglasio, postojale su sanse da se odrzi task u petak, pa tako izlazimo na start. Po prognozi bi trebalo da zatvori oko 14h, ali je sve to poranilo oko 12h u toku brifinga. Videli smo da je tesko izvodljivo odleteti task koji je svakako bio kratak (32km), ali smo bili uporni. Velika guzva oko starta, termika do 0,5 m/s. Ne moze se popeti iznad grebena (sem u nekim momentima 30-40m), tako da se samo pazi da se neko ne udari, da neko ne udari u vas ili da ne udarite u stene… Ne bih gubio vreme oko ovog leta, uglavnom svi smo se “desantirali” kroz startni cilindar do prve tacke i uglavnom svi tu posletali, sto sve govore i rezultati na linku ispod.

TASK 1 rezultati

TASK 2

Prognoza dobra, svi raspolozeni i naostreni stizemo na start. Kao i srpski tim, tako je i task komitet optimistican, pa daje task od 85km. Oko starta nije guzva kao prethodnog dana jer se vrti znatno vise. Na startu se odlicno pozicioniram, tu je i Marko Spirala, cesto ga vidjam. Na vrhu sam stuba najcesce, medjutim malo kasnim na polasku prema startnom cilindru, tako da sam oko 40. pozicije, ali visok. Idemo do startnog cilindra koji ispred u dolini, gde uvidjam da mi je na Naviteru manji cilindar, tako da moram da predjem da koristim XC track koji mi je na telefonu, takodje na kokpitu. Mogu vam reci da radi odlicno, veoma lepo izgleda vizuelno, svaka preporuka, pogotovu za pilote koji tek ulaze u tamicarski svet, da se ne razbacuju parama dzaba. Vrh vrhova najiskrenije. Moja visina se istopila kako smo se vratili na greben, koji odlicno drzi, tako da je moja 40. pozicija sada realnost, nemam vise tu prednost u visini. Treca tacka je bila u Italiji, do koje ne ide greben vec povezana brda… Tu su se piloti ispred mene zaleteli kao i dosadasnjim letenjem po grebenu, gde ja spazih sansu za stizanje nekolicine tako sto sam ispostovao jedan dobar stub koji su oni preskocili. U povratku sa tacke pola pilota su veoma nisko, dok sam ja na stubu visok i krecem da overim tacku. Piloti koji su bili nizi se dave iznad grada, dok se ja vracam na isto brdo gde ponovo vrtim stub, ali znatno slabiji. Tu mi prilazi i Zeljko, dok Marko Spirala prolazi pored nas na putu ka tacki. Sada smo oko 20. pozicije i u dobroj situaciji idemo ka startu gde vodeci piloti vrte termal. Oni odlaze ka tacki u dolini, Zeljko ostaje na tom termalu, dok ja produzavam jos malo niz greben, gde sa nekolicinom pilota vrtim odlican stub sa koga i mi overavamo tacku i vracamo se na greben, doduse nisko. U tim trenucima ispred mene su 3 pilota izdvojena napred, 4 za njima, dok ostalih 10-ak su mnogo nizi i realno sam ja u prednosti. Tako ubrzo i biva. Moja grupica od 4 pilota malo zuri, to su Peter Viparina (SVK), Kristof Shmit (POL) i jos jedan. Ja vrtim termal do baze na 1900m i glajdam niz greben, dok su oni dosta nize. Prikljucujem se Dusanu Orozu i sada smo nas dvojica grupa. Tada uvidjam da mi je baterija na telefonu pri kraju, pa moram nekako leteti po Naviteru. Idem na “go to” opciju, koja mi pokazuje sledecu tacku Nanos… Medjutim Oroz ide preko doline, a logicnije je preko Kovka… ali rekoh slusaj lokalca… Posto je ispred nas samo 7 pilota, vidim da i oni idu dolinom i da overavaju ocigledno neku tacku koje meni na Naviteru nema… e tu sam se potpuno izgubio i vise nisam znao sta je task. Razgovaram u vazduhu sa Orozom i on mi kaze sledece tacke… pratim ga. Posle te, za mene nepostojece tacke, idemo na Nanos, zatim trebmo ici preko doline po tacku, zatim na Nanos ponovo, pa u gol… Prikljucuju nam se Kristof Shmit i jos dva pilota, medjutim oni vuku ka Kovku… totalno sam u konfuziji sta rade… vise ne znam gde teram… u svakom slucaju ta tacka ide preko gola po optimumu, tako da se ja lepim za pilota koji ide dolinom. Ja sam ustvari mislio da mi mozda samo trebamo u gol, a da ce Oroz, Shmit i jos jedan da se vrate glajderima u HQ… uzas… kako prelazimo gol, shvatam da ipak treba overiti onu tacku, ali smo mnogo izgubili visine kroz dolinu jer je zapadni, za nas ceoni, vetar veoma pojacao… Sada kontam zasto oni idu na Kovk… jer je cilindar veliki i moze se overiti na kraju Kovka. Jeste znatno duza putanja, ali sigurica. Vracamo se na Nanos po poslednju tacku, medjutim ja nemam visinu da se naslonim na greben. Ovaj moj egzekutor ima, da li zbog Enza 3 ili bolje linije, uglavnom on se naslanja na Nanos, a ja moram da sletim ispred sela. Dno posle svega sto mi se izdesavalo. Medjutim na samom sletanju na ivici sela, javlja se neka termika 0,5 na 50m visine i hvatam ga tako nezno, bukvalno sam ustao iz sedista 🙂 molim boga da mi da tih 100m visine da se i ja naslonim na Nanos. Bog je uslisio moje molitve.. Oroz i ekipa prolaze visoko iznad mene, ali ja sam na padini i ne brinem vise. E sada vise nema rizika, igranja… penji termal koji nahvatas i sigurno u gol. Pored mene prolazi Jurij Vidic koji vodi ubedljivo, a na putu ka tacki i grupica od 5-6 pilota koje vodi Tilen Ceglar. Kao sto rekoh, popeo sam sigurnu visinu, ispratio putanje pilota… to je to, idem za njima u gol jer vidim da rade spirale u cilju. Na kraju 17. pozicija.

TASK 2 rezultati

Srecan sam i zahvaljujem se bogu. Mislim da sam zasluzio ovo, iako sam izgubio skoro 10-ak pozicija zbog svoje konfuzije… ali ne zalim ni malo, samo spominjem… Dok se pakujem stize u gol i Zeki (32.), a eto i Marka Spirale (54.)koji se pozdravlja sa nama. Kaze nije overio sve tacke, ali sleteo u gol. Role (54.) jos leti i svi navijamo za njega. Ne uspeva da dodje do gola, ali je uradio fenomenalan posao danas. Takodje Marko Spirala leti odlicno, malo da popravi neke sitnice i eto Srbiji jos jednog ozbiljnog pilota… Zare (78.) je imao problema sa GPS zabranjenom zonom i alarmom, koji su ga dekoncentrisali u odsudnom momentu, Sojka (109.) se borio, dok je Petar (113.) posle nekog vremena odlucio da leti za svoju dusu i bogami se naleteo.

Trudimo se da srpski paraglajding pokazemo u najboljem svetlu, nadamo se da to i radimo uspesno. Mozete pratiti i slike koje izbacujemo na sajtu Iznad Srbije svakodnevno.

S postovanjem,

Predrag Dudic