Home » Home » Winter cup 2019 Task 3 – Suma sumarum

Winter cup 2019 Task 3 – Suma sumarum

Stigosmo nazad kuci svojim porodicama, obavezama i poslovima, a ja ostadoh “duzan” izvestaj sa poslednje trke. Vise je razloga za to, mala deca, obaveze… ali najvise u mom slucaju scenario kojim se ta trka zavrsila po mene i emocije koje su me obuzele usled toga. Ali, da krenemo redom kako svakom izvestaju i dolikuje.

Prognoza odlicna za ovo doba godine, malo jaci vetar, ali sonda pokazuje bazu 1500+m, kako je i bilo. Pred sami pocetak trke sam u odlicnoj poziciji, na vrhu termala, sa pilotima sa kojima i treba da budem. Inace se skoro uvek dobro pozicioniram, sto smatram jednom od bitnijih stavki za trku. Krecem ka startnom cilindru koji je oko 3km od nas u dolini. Malo kasnim u odnosu na ono kako sam zeleo, ali treba pogoditi pravi tajming za koje vreme cete preleteti tih 3km. Ne poklapam se u 10-20 sekundi od idealnog, ali sam najvisi pilot pa ne brinem zbog toga.

Posle startnog cilindra se vracamo na greben, glisiramo po stenama na 60-100% speeda i dugo ne vrtimo nista. Ja i jos par pilota stajemo da ispostujemo jednu raketicu, jer je ispred nas “rupa” na grebenu, pa da imamo zalihu za preskok. Oni koji nisu vrteli dolaze nisko na brdo iznad Nove Gorice, hvataju termal, ali mi stizemo tik iznad njih, tako da smo vodeci. Pre kraja termala, nekolicina pilota krece prema cilindru koji je na samoj granici sa Italijom. Oni se odlucuju da idu prvim grebenom do grada i doline. Ostali, medju kojima i ja ostajemo jos malo na termalu jer radi solidno josuvek, a i na vrhu smo, pa imamo prostora. Mi biramo liniju iznad kanjona Soce, koja je malo vise unutar planina, ali je cilindar veliki, pa se moze i tuda. To je bio pravi pogodak, jer nasu dobru poziciju jos popravljamo. Tu su Susa, Durogati, Oroz… Vracamo se na isto brdo iznad grada, ali sa velikom visinskom prednoscu u odnosu na ostale.

Sledeca tacka je 10-tak kilometara preko doline. Medju najvisima idem ka njoj. Nizi piloti koji su blago ispred nam markiraju termale. Letimo malo sporije i rezervisanije, jer dolina u ovo doba godine ne radi bas tako dobro. U toj rezervisanosti malo gubimo tu veliku visinsku prednost, tako da na tacku dolazimo priblizno svi podjednaki, ali sam ja ipak medju onim najvisima.

Vracamo se na greben, gde su piloti koji su se dovukli nisko ali pre nas, nadoknadili svoj visinski zaostatak jer je greben standardno drzao dobro. Mi gubimo visinu sve do nivoa grebena, gde takodje hvatamo grebenski talas i na fullu cepamo alpskim stilom po grebenu. U blagom sam zaostatku u odnosu na prvog od par stotina metara. Ispred sebe imam 15-tak pilota i pratim njihove linije. Najbolja se pokazuje malo ispred vrha grebena. Vodeci pilot (Tilen Ceglar) hvata termal na grebenu i pridruzuju mu se nadolazeci piloti. Penju odlicno, ali zbog jaceg vetra imaju dobar zanos nad plato (planina). Ja se i dalje drzim blago ispred vrha grebena (nad padinom), jer mi ta linija popravlja poziciju iz metra u metar. Nailazimo na poznati termaling spot, gde je Tilen i zavrteo stub, ali ne idem pod njih, vec gledajuci neke slobodne pilote, kapiram da na mojoj liniji treba biti raketa. Booom… eto je, dobro je centriram i penjem ludo i brzo. Prilazi mi grupa sa zakosenog termala tik ispod mene, tako da sam ponovo medju najvisima i u najboljoj poziciji.

Sledeca tacka je 6-7km preko doline. Na vrhu sam grupe. Otprilike da nam treba jos jedan termal do gola, jer je poslednja tacka na Nanosu, greben koji radi izuzetno. tako da ce nas pri overavanju sigurno popeti na vrh grebena, sto je dovoljno za cilj. Presecajuci dolinu prema tacki, 7-8 pilota zastaju da nesto izvrte. Nas 15-tak preskace taj termal, jer je bio veoma slab, a i ja sam u odlicnoj poziciji sa visinom, pa ne brinem. Vec pocinjem da razmisljam i da uzmem task… Medjutim termala nigde. Blizu smo tacke, treba odabrati rutu prema Nanosu. Okrecemo tacku, relativno smo nisko, najnize u trci do sada.

Ovi najnizi idu u mala brda jer im je to i jedino resenje. Ovi sto su stali da izvrte takodje odlaze u mala brda u vetar, jer to i jeste po mom misljenju najbolja opcija. Ali, oni imaju 200m vise od mene, ova 3-4 su nisko i mislim da nemaju mnogo sanse sem srece… Odlucujem se da krenem sa pilotima koji su u mojoj visini ravno na tacku, preko doline, bukvalno glavnim putem pored Ajdovscine. Ne svidja mi se ruta, ali tu su Oroz, Peter Viparina i ko zna jos ko od vrhunskih pilota koje ne prepoznajem. Odustajem od razmisljanja da uzmem task, vec samo da sigurno dodjem do gola jer sam do tada leteo perfektno, pa da ne pokvarim sve zeljom za pobedom. Vec nisam sav svoj u letenju zbog promene rezima u glavi. Dva pilota pocinju da vrte na ivici doline, nad selima gde teren polako pocinje da se uzdize ka glavnom grebenu. To su piloti kojima je taktika najlaksa, ali najduza ruta, preko Kovka na Nanos, pa gol. Posto mi se ruta kroz dolinu od starta ne svidja, odlucujem se da “gresku” ispravim siguricom i odem na termal kod ove dvojice. Tamo penjemo svega par desetina metara u veoma slaboj termici koja se ubrzo gubi. Veoma smo nisko, jedan odlazi ka glavnom putu prema najnizoj tacki doline, ali nisam siguran da uopste moze da dobaci. Ja i drugi se pomeramo prema uvali nad kojom jedan glajder okrece, ali u prilasku on to napusta… nista!? Isti taj zastaje par stotina metara dalje i ponovo okrece. Ja opet idem pod njega, ali nista. Moj kompanjon ostaje nad onim selom gde nije bilo nista… Tamo opet nista i ubrzo sam na prelepoj livadi za sletanje u Ajdovscini… Vade se oni najnizi u malim brdima, moja prvobitna grupica kroz dolinu se vadi sa zemlje koji kilometar dalje, oni najvisi se spojili sa onim najnizima i penju… cak i ona dva pilota sto su me odvukla od grupe i bila u istom s…nju kao i ja… i oni se vade… DNO DNA!

Sedim, razmisljam, zalim… nista mi nije jasno… emocija udara kao malj… Trka koju sam od samog starta leteo tako dobro, mozda najbolja u zivotu do sada, gde sam 80% bio u najboljoj poziciji, da tako izgubim koncentraciju pred sami cilj… Eto zbog toga pisem izvestaj tek sada, cekao sam da sazri u meni… Jesu iscureli i Peter Viparina i Kristof Smit i Jost… ali kako bas ja da budem u toj baksuznoj grupici koja se nije snasla, a njih 20-tak proslo…

Ono sto sam ja uvideo kao problem su sledece stvari:

  • onog trenutka kada sam prestao da se borim za najbolju poziciju i zeleo sigurno da dodjem do gola, pogresio sam. Vise nisam leteo svojom glavom, vec tudjom, gledajuci da uz druge sigurno dodjem do gola
  • “Srpski sindrom” ili “Sindrom niskobudzetnih pilota” – to je ono kada znate da cete biti na 2 jaka takmicenja u sezoni ili vam je ovo mozda jedino, pa se uplasite da na kraju ne upropastite sve ono dobro sto se izgradili na prethodnim trkama. Tog osecaja ne bi bilo kada biste znali da cete ici na 6-10 jakih takmicenja u sezoni
  • Pogresnu odluku sam ispravljao greskom, pa gresku opet greskom… mislim na promenu misljenja u odsudnim momentima…

Ali postoji i nesto pozitivno! Pored zala koji ocigledno josuvek lezi u meni, uvideo sam da mogu da se nadmecem sa najboljim svetskim pilotima rame uz rame, da moj Enzo 2 leti odlicno, skoro neprimetno losije od Enza 3. Ko se razume u rezultate i bodovanje, moze lako po leading poenima shvatiti sve ovo o cemu sam pisao i mojoj poziciji u toku trke, dok sam jos u njoj bio… Nisam takmicio prosle sezone (sem Kopaonika), tako da mi je ovo doslo kao melen na ranu. Popravilo mi je raspolozenje i u privatnom zivotu, napunilo mi baterije do prvog kola lige u Novom Pazaru, gde cemo nadam se rokati zestoko.

Nesto sto je jos pozitivnije za mene jeste letenje Roleta i Marka Spirale. Role je jednom bio u cilju, jednom sleteo pred sami cilj. Stabilan je i letenje razvija u pravom smeru. Marko je malo vise drznica i nervozan, ali je odlican bio na Winter cupu. Samo tako neka nastavi. Bitno je stizati u gol stalno, a kasnije unapredjivati svoju brzinu dolazenja u gol…

TASK 3

OVERALL

Do sledeceg izvestaja uz poruku “Nije sramota ne pobediti, sramota je ne truditi se”

Predrag Dudic