Home » Home » Za sve pilote… OBAVEZNO PROČITATI!!!

Za sve pilote… OBAVEZNO PROČITATI!!!

Pre nekih mesec dana, na Ovčaru se desio “incident” sa našim dragim kolegom, koji je na svu sreću prošao bukvalno bez posledica, ali vrlo lako je moglo biti totalno drugačije, tj. tragično. Hvala mu što je napisao par reči o događaju za sve nas, iako znamo da mu nije bilo lako.

“Dosta se pisalo o lepim stvarima(letovima) ovih dana, no ja moram napisati jedno loše iskustvo koje mi se desilo pre mesec dana.

 Otišli smo na letenje na Ovčar, Vlajko, Nikola i ja. Dan je bio obećavajući, sto je kasnije i Vlajko potvrdio letom od 100 i kusur km. Na startu bez vetra, pa se čekalo neko balonce, kako bi se uopšte moglo  poleteti sa zapadnog starta. Vlajko jedva poleće i uz dosta truda izlazi na par stotina metara iznad starta. Sledeći sam bio ja. Provera pred poletanje i čekanje na balonče potrebno za start. Tada preko radio stanice Vlajko javlja da sačekam sa poletanjem i pomognem Nikoli oko startovanja, jer je zapadni start malo zahtevniji. Otkačinjem se od sistema i pomažem mladjem kolegi. U tom trenutku je krenulo da radi i to kako. Nikola je napipao raketu 6-6,5m/s i za par minuta otišao na 2500m. Kada sam video kako njega penje, zaboravio sam na sve oko sebe. Gledajući u vis, grozničavo sam navukao sistem i što brže razvukao glajder, plašeći se samo da mi ne promakne lift. Poleteo sam odmah i posle par trenutaka shvatio zastrašujucu istinu… da se nisam vezao. Kliznuo sam u sistemu neverovatno brzo, tako da su mi se zakačili laktovi za gurtne od sistema. Jedino sam uspeo nekim trzajima da gurtne uhvatim ispod miške i tako ostanem da visim. Par puta sam pokušao nogama da upecam neopren, ali bezuspešno. Prošlo mi je kroz glavu da moram da čuvam snagu, pa sam se uhvatio čvrsto šakama (jedna za drugu) i tako ostao da letim sa planom da sletim na šumu. Posle 11 minuta visenja u sistemu, srećom, sleteo sam u šumu i prošao sa lakšim povredama (ogrebotinama). Šomi je iz Beograda uspeo da organizuje lokalnu GSS ekipu, koja je ubrzo došla i pomogla mi da se evakuišem.
Poenta ove priče je da apelujem na sve pilote, kako neiskusne tako i one iskusne, da ne ponove moju glupu grešku na startu, da ne gledaju previše ispred starta kako radi termika, dok se prethodno nisu pripremili za poletanje.
Pozdrav,
Milanče”
Ovo nije jedini ovakav slučaj koji nam je poznat. Meni (Predrag Dudić) se takođe desila slična, da ne kažem indetična situacija pre 10-tak godina, u početničkim danima. Taj nemili događaj se desio na Nerađi. Okupila se tamo ekipa iz Kruševca i Raške. Sa bratom Vlajkom sam se tek upoznao, a bili smo u fazi kada smo već počeli da rokamo prve prelete. I tog dana očekivanja su nam bila velika, pa se dogovorismo da poletimo što ranije, jer je istočna strana i da iskoristimo dan što bolje i više. Poleteli smo nešto posle 11h, međutim to je bilo prerano. Počeli smo da curimo nas nekoliko, pa odlučismo da sletimo ispod starta, na grebene koji silaze sa planine prema dolini, jer je retransport bio suviše komplikovan zbog lošeg puta. Po sletanju Vlajko reče da bez problema možemo da startujemo ispod šume, koja se proteže od starta niz strmu padinu, pa do vrha grebenna koji silaze prema dolini i koji su daleko blaže strmi od dela sa šumom. Jeste da 100-200m gubimo u visinskoj razlici, ali je mnogo lakše nego ići kroz šumu gde je veoma strmo. Takođe je Vlajko iz iskustva rekao da možemo da uhvatimo termale i odatle, ako lepo proradi. Trebali smo ići blago uzbrdo nekih 200-300m.
Da bih se lakše kretao, otkopčao sam nožne kopče, jer smo naravno hodali sa ružom. Usput smo osećali udare vetra, pa smo se složili da je termika najverovatnije proradila. Pošto je Vlajko bio ispred mene nekih 30-tak metara, prvi je stigao do ivice šume i odmah poleteo. Stao sam da predahnem na trenutak i ispratim Vlajka. Odmah ispred nas je naišao na balon i počeo da vrti, a videlo se da je pravi, jer je odmah počeo da penje. Ne razmišljajući mnogo, bacio sam ružu i uz pomoć udara vetra odmah raširio glajder i za sekundu poleteo, medjutim… Kao i Milače, odmah sam pao na gurte sedišta, koje su mi došle ispod pazuha. To je bio šok za mene i baš sam se “usrao”, verovatno kao nikad u životu. Čak sam i drhatvim glasom izustio “jao majko”, a tog svog glasa se i dan danas sećam. Srećom, dosta sam trezven u takvim situacijama, pa sam brzo prihvatio realnost i razmislio o mogućem rešenju svog velikog problema. Jošuvek sam leteo otvoreno sedište, pa sam stirrup uvek držao preko jedne noge, kako bih ga po poletanju podigao jednom i utegao bez mnogo muke. U tom trenutku mi je on davao samopouzdanje, jer mi se nalazio između nogu, pa sam računao da me on može bar malo držati. Daska sedišta mi se nalazila na dnu leđa, visio sam na pazusima, prolazio kroz termal koji me je tresao… DNO. Čim sam bio van turbulencija, shvatio sam da moram da pokušam da se vratim u sedište, jer svaki drugi scenario može vrlo lako da bude katastrofalan, a pitanje je i koliko dugo mogu da izdržim da tako visim. Srećom na mom AVA Sprinteru su bile odvojene nožne kopče od stomačne, pa je stoačna bila vezana i takođe mi davala dodatno samopouzdanje u pokušaju da se vratim u sedište. Uhvatio sam se nekako šakama blizu karabinera i iz prvog pokušaja uspeo da se izvučem, uz malu pomoć i nogu, jer sam pri zgibu na paraglajderu uspeo nogom da zakačim i stirrup. Kakav kamen mi je pao sa srca ne možete ni da zamislite. Upao sam u sedište, koje je kao i svako otvoreno imalo udubljenje. Toliko sam bio srećan da sam izvrteo termal do baze, pa se tek onda zakopčao. Ne znam koliko je to bilo pametno, ali tako je bilo.
Na žalost svih nas, jedan ovakav slučaj se završio tragično. Naša draga Sanja je imala istu situaciju, krenula je sa glajderom u ruži da se popne na lepo mesto za startovanje, otkopčala nožne veze  radi lakšeg hodanja i posle zaboravila ponovo da ih zakači. Uspela je neko vreme da se drži, ali je usled turbulencije prouzrokovane termikom i nedostatka snage popustila i ispala sa velike visine. Incident se nažalost završio tragično.
Iz svih nama poznatih primera, došli smo do zaključka da se ovakve stvari događaju uglavnom kada smo se već spremili za poletanje, pa usled nekog razloga poletanje odložili (pomoć prijatelju, falš start, prinudno sletanje na start…) Dakle dragi piloti, kada god odložite poletanje, setite se nekako ovog teksta, memorišite nekako u glavi ovo, kao npr. pravilo desne strane na padini i proverite pri novom pripremanju za poletanje da li ste vezani. Ovo se verovatno dešava jer naš mozak registruje da smo već odradili proceduru vezivanja, a razlog odloženog poletanja omete sećanje da smo se otkopčali…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Paragliding Serbia Team

Poštovani piloti, sve što želite objaviti, posavetovati ili bilo šta uraditi za dobrobit ovog sajta i naše zajednice, možete poslati na e-mail serbiaparagliding@gmail.com i mi ćemo vam izaći u susret. Ovo je sajt svih nas pa se tako i ponašajte!!! Dobri letovi

Pretraga postova po datumu

October 2017
M T W T F S S
« May    
 1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031